2017. godina se smatra godinom novog početka, rađanja, promenama na bolje, novog buđenja, transformacije, nepredvidljivosti... Verujem da je većina vas to donekle spoznala u sebi, a ako i niste, vreme koje nam dolazi i situacije, tražiće od vas da to uvidite i primenite. U 2016. godini, takve stvari smo mogli da polako primetimo na globalnom nivou, neko je primetio u ljudima u okruženju, a nekome je i sama duša tražila da to svesno spozna i kod sebe. 
Godina koja je meni označavala početak ličnog buđenja je bio početak 2015. godine. I nekada, pričajući sa svojim bližnjima kažem, da sebe do 2015. godine smatram jednom Jovanom, mladom, izgubljenom, dok od 2015. godine sebe i način života koji sam počela da vodim, vidim u sasvim drugačijem svetlu. Smatram da svako vreme i godine donose iskustvo koje postaje naš lični pečat i stvara temelj za našu narednu godinu, a svaka godina i za deceniju, život... Kod mene je došlo do mnogo šireg i dubljeg sagledavanja smisla života i to sam osetila kao jednu novinu koja je tada počela da se stvara i to stvaranje će verovatno trajati do kraja života.
2016. godina u mom životu nije donela neke veće turbulencije, korenite promene preko noći, uspehe koje su odjeknuli, nešto što bi spolja bilo vidljivo i opipljivo... Ne. Bila je to godina pripreme i period kada saznaš šta znači doneti odluku u životu, i biti uporna i istrajna da se ta odluka dovede do kraja. Zato ta prethodna godina nije išla brzo, a primetila sam da je drugim ljudima iz mog okruženja promakla brzo.  
Za sebe mogu da kažem da sam srećna na putu na kome sam sada, zadovoljna sam i zahvalna na stvarima koje sam doživela i prošla, čestitajući sebi na ponašanju koje sam primenila u ključnim situacijama, na svesnosti koju sam postigla i mudrosti koju sam primenila, verujući da vođena Bogom, uspostavljam odličan i zdrav temelj svoga života na koji ću tek biti ponosna. A do tada, uživaću u svakom novom danu, nedelji, posmatrajući svesno svoje promene, učeći novo o sebi, u otkrivanju talenata koje do tada nisam znala da posedujem, ulažući u sebe, u svoja interesovanja, učeći svakim danom sve više, u želji da naučim da dajem maksimum od sebe u svemu. 
U nastavku ovog dugog teksta, želim da podelim sa vama par stvari koje sam spoznala u prethodnoj godini i šta je to što sam pozitivno primenila kod sebe. 



U ZDRAVOM TELU, ZDRAV DUH. Do prošle godine nisam  bila neko ko je bio član nekog kluba, neko ko se bavio sportom, umetničkim plesom od malih nogu. Znam samo da obožavam da hodam i to obično brzim hodom, zbog čega najčešće idem pešaka što više mogu. Krajem 2015. godine zbog bolova u kičmi, shvatila sam da mi je potrebno da vežbam, šta god to bilo, želela sam samo da krenem. Gladajući dosta programa, opredelila sam se na početku za jogu kod kuće, prateći Adrianin kanal i njenu seriju od 31 dan joge kod kuće, od po pola sata. Trudila sam se da svaki dan ispratim novi video, držala se toga čvrsto i uspela u tome. Za februar mesec sam zapisala da želim da krenem u neki fitnes centar i posvetim se vežbanju ozbiljnije. Zadatak je bio zapisan, a mogućnosti su se same prikazivale i dolazile. Zahvaljujući drugaricama, krenula sam u obližnji aerobyc centar, otkrila sam posle prvog treninga šta je ono šta sam oduvek želela da treniram i u tome ostanem dosledna. Danas posle skoro godinu dana, redovnog vežbanja od po sat vremena kardio/opterećujućeg treninga, mogu da kažem da je vežbanje po Less Mills sistemu moja velika strast i ljubav koju sam otkrila u 2016.godini, koju želim da u ovoj još više unapredim i učvrstim. Pomerala sam svakog meseca svoje granice, nekada vezano vežbala tri sata bez prestanka što je bio moj rekord do tada, ostala dosledna svakom času, dodala sebi nove izazove... Oprobala sam profesionalne časove joge od po sat i po, kod fenomenalne instruktorke Sanje i shvatila da moja duša ipak trenutno ne traži to. Nisam nikada imala problema sa kilažom, na moju visinu od 1.63 vrdala je brojka između 48-50 kg, ali sam oduvek želela da steknem samodisciplinu kako tela, tako i duha. Danas uspevam u tome. 
Obožavam svoj klub jer kroz njega protiče fenomenalna energija, žena koja je gazda je pravi lider, instruktori moja motivacija, a ljudi koji dolaze su puni života bez obzira na godine i zdravstveno stanje u kome se trenutno nalaze. Shvatila sam da je vežbanje i podučavanje moja velika strast, zbog čega sam u prethodnoj godini poželela da se kao instruktor Les Mills programa, oprobam po završetku fakulteta i steknem zvanje instruktora bodypamp-a, za početak. Do tada, želim da nastavim ovu predivnu naviku koju sam stekla i pomeram svoje granice još više. 



OSLUŠKUJ SVOJE TELO. Prvu domaću kafu sam počela da pijem sa svojih 19 godina, kada mi je u toku jednog popodneva, pao jako pritisak. Od tada, pa do nekog februara meseca prošle godine, ja sam bila konzument iste, obično ujutru posle jela jedna šoljica je dobro došla. I kao većina koja izgovara po difoltu rečenicu, ne mogu da otvorim oči dok ne popijem kafu, isto to uverenje sam gajila sve do prošle godine. Posle Božićnog posta, shvatila sam da mi kafa apsolutno nije potrebna i da samo narušava moju harmoniju. Iako imam nizak pritisak, uverenje da kafa to rešava je za mene postao potpuno apsurdan i bespotreban. Sada iz ovog ugla to mogu sa sigurnošću da kažem i stojim iza toga. Kafa je diuretik i kao takva, želi da povuče sa sobom vodu iz našeg organizma. S obzirom da čistu vodu unosimo retko, i to malo vode ode na kafu, a nakon toga počnu svi periferni krvni sudovi da se skupljaju i prave uzbunu u našem organizmu. Adrenalin i njemu slični hormoni stresa počinju da se luče većom brzinom, zbog čega imamo osećaj da smo malo živnuli nakon kafe. A obično se nakon nje, nekima i prispava. I posle par minuta, primetite kod sebe da li ste nervozniji, razdražljivi ili puni elana?
 Ja sam kod sebe primetila da me je kafa uspavljivala, dražila moju sluzokožu želudca bez obzira na obrok, stvarala kiselinu, pojačavala nervozu i duh dovodila u disharomoniju. Danas tih 10 minuta, koje sam protraćila sedeći i ispijajući sa uživanjem domaću kafu, utrošim radije pored prozora posmatrajući prirodu, udišući vazduh i proživljavajući život koji se odigrava ispred mene. Ujutru kada oči otvorim, popijem čašu vode sa limunom i uzmem neki od suplementa. 
Ispijanje slatke šoljice par minuta, bivao je nekada beg od trenutnog problema koji je trebalo rešavati, tovareći svoj organizam supstancama koje nije želeo da tada primi, sa uverenjem da će se tako ublažiti izazov koji imam ispred sebe i možda neka ideja u tim trenucima dobiti. Posle par meseci od kada sam svojevoljno prestala, pokušala sam ponovo da je popijem praveći društvo mojoj babi, zbog čega sam od tada definitivno učvrstila još više svoju želju da mi zaista ne treba. 
Kada na rečenicu, hoćes kafu, kažem glasno NE, dobijam iznenađujuće i zapitkujuće poglede, pa sad i to ne uzimaš? Ukoliko pomislite da vas nakon ne konzumiranja kafe boli glava, znajte da je to trenutno. I ja sam imala glavobolju u prva dana dok se organizam ne navikne i receptori za kofein desenzibilišu, a posle je unutrašnje zadovoljstvo i energija koja se dobija neprocenjiva i trajna. Ovo posebno važi i za ljude sa endokrinim poremećajem (Hašimotov tireoditis). Naravno, ljude koji konzumiraju kafu ne osuđujem, svako ima svoju slobodnu volju, uverenje i pravo na izbor. 



SVAKI ZALOGAJ HRANE, NOSI SVOJU ENERGIJU. U prošloj godini sam prvi put ispratila dva najveća hrišćanska posta, Božićni i Uskršnji. Inače o tome ne treba pričati, ali to ipak pominjem u cilju pisanja o značaju ishrane i uopšte o značaju uzdržavanja i samodiscipline. Tada sam shvatila da se itekako čovek na sve navikne i uverenje da ne mogu bez nečega, samo je opravdanje. U tim danima i nedeljama, naučila sam šta zaista volim od hrane i šta mi prija, bez čega zaista mogu. Mlečni proizvodi i mleko su mi oduvek smetali, još od malih nogu. Moja majka me je smatrala problematičnom jer sam izbirljiva sa hranom, ne jedem sve ono što se podrazumeva da jedan frižider poseduje. A ja sebe smatram, krajnje jednostavnom i praktičnom. Ne živim za hranu, nego se hranim da bih živela. Još jedna ključna stvar tokom posta je da ne osećate glad i da vam je hrana samo jedan fiziološki proces. Od tada sam počela da unosim u svoju dnevnu rutinu, više voća i povrća kroz tzv. smoothie, izbacila kupovni hleb koji nisam nešto preferirala ni pre, ne unosim mleko, jogurt, sireve, kačkavalje niti bilo koje namaže tih sastojaka, a retko i meso koje je prerađeno i kupljeno na meru. Organizam se posle toliko nedelja očisti i nakon toga vam je lakše da osluškujete šta je ono što voli i šta mu je potrebno. Sada sa zadovoljstvom unosim u svoje telo palentu koju obožavam, jaja, češće ribu, pirinač, paprike, volim beskvasno testo, integralne špagete, zelenu salatu, semenke, avokado... Ono što je bitno da zapamtite, da ono što danas unesete u organizam od hrane, doprema energiju kojom je obogaćena, samim tim se sa takvim supstancama hrane naše ćelije, a pošto je ćelija osnovna jedinica građe i funkcije, vremenom nakon mesec dana to i mi sami postajemo. Verujem da većina nas, ne voli da postane Coca Cola, viršla ili čips? Zar ne? Zato dobro pazimo šta unosimo u svoje telo, koje treba da predstavlja naš hram i sa kojim živimo ceo svoj život. Onoliko koliko volite sebe, toliko se hranite i tako se hranite. A, pazite i koga hranite. 


"PROŠLOST JE ISTORIJA, BUDUĆNOST JE TAJNA, A SADAŠNJOST JE DAR KOJI NAM JE POKLONJEN". Luiza Hej
Velika lekcija u protekle 24 godine mog života, koja je iskušenje kroz svaki dan. Kada primetim da mrdam stopalom, krenem da grickam nokat, počnem da povišavam ton, shvatim da nisam prisutna. Nervoznom me čini pomisao na budućnost, melanholičnom i depresivnom razmišljanje o prošlošću, a prepuštanje, sreća i mir je blagodat sadašnjosti. Iz sve tri iluzije o vremenu, biram da mi ne promakne nešto sada, biram da gradim svoje sutra sada, biram da proživim svesno ono sada, biram da brige ne brinem ja nego neko više pametan, biram da mu se prepustim. Biram da verujem njegovom, a ne mom vremenu. 



TRČI SVOJU TRKU. Uh, za ovu spoznaju i način razmišljanja trebalo je svakodnevnog rada na sebi neprestano i dan danas ono traje. Joga je imala udela u tome, na čašu je neophodno da gledate samo ispred sebe, ne gledajući i ne upoređivajući se ni sa kim u svom okruženju. Rešila sam da to primenim i na svakodnevnom nivou. To je borba koju proživljavamo od malih nogu, ako smo tako iskreirani od okoline i vremena. To je nešto što nas neće učiniti srećnima, niti nam pokazati da smo ljudi, pojedinci, unikatni, vredni svoje pažnje, sampouzdanja i poštovanja. Rešila sam da sebi namestim masku kao konju, koja gleda samo pravo, sa svakodnevnom retrospekcijom unutar sebe. Pitanjem, šta je to što bi radila i što te sada ispunjava? Baš je lepo odvojiti vremena za sebe i pitati se. Možda naučite nešto novo. Ja jesam. I znate šta, od tada imam svog najboljeg prijatelja. Sebe. 



NE SUDITE DRUGE, DA VAS NE OSUDI BOG. Koliko često u toku dana ovo radimo, skloni smo tome. A da li nam je to urođeno, da li možemo da izaberemo da tako ne radimo, da li bez toga može da prođe neki današnji razgovor? DA. Bilo je teško, prepreke, iskušenja, jezik koji treba zadržati u ustima i kontrolisati se pri govoru. Da li uspevam? DA. Kako? Pa, dala sam sebi časnu reč i onom gore da zbog njega to neću raditi. On kaže, da se čovek mnogo lepše i bolje oseća kada kaže ili uputi nešto lepo drugome jer svako od nas to poseduje. A, ako je i drugačije, bolje ne reći ništa, nego bilo šta. I znate šta, nagradi vas. Ono što date drugome to i primite, a ljubav koju osetite se umnožava. Nije li lepo videti u drugome nešto pozitivno, jer u otkrivanju koje tražimo u njemu, zapravo spoznamo to i kod sebe. Pa i kod onog što nas najviše nervira, ima i to svoju draž jer upravo nas uči šta je to što kod sebe trebamo da menjamo, a takođe imamo. Zato, pre nego što izgovorim, pregledam svoju misao, pa joj tek onda dam dozvolu da prođe kroz zube i jezik. Svako u ovom trenutku za svoj život donosi odluku, onako kako zna i ume. Oprostim i ako nekada nisam, jer ovu pamet koju danas imam, stekla sam zahvaljujući takvim odlukama. Tako kažem i sebi, ne sudi drugome jer uvek radi ono što najbolje zna, baš kao i ti. 

"MIR I RADOST SVIMA OD GOSPODA, JER SU MIR I RADOST NAJVAŽNIJA BOGATSVA OVOG I ONOG SVETA". O. Tadej 
U poslednjih dve godine, shvatila sam da mi je jako lepo i prijatno kada sam sama sa sobom. Prosto naučila sam da se nosim sa time i uživam u tome, u vremenu koje odvojim samo za sebe, dok sedim u autobusu, u šetnji do kuće, u prodavnici, ma bilo gde. U početku sam postala osetljiva na gužvu, na glasan govor, dreku, jaču muziku, energiju koja se nalazi na javnim mestima, zagušljivost... Neko ko je obožavao da iznalazi nove kafiće po gradu, sedi i druži se u njima sa svojim prijateljima, danas bira da kvalitetno provede vreme šetajući se u prirodi i priči koja oba sagovornika puni dobrom energijom. Neko će reći, pa gde da nađem danas tako nešto, kad niko ništa neće, a kamoli da neko tako priča. Pre nego što sam upoznala takvu osobu u mom kraju, išla sam sama za šta god mi je nešto trebalo. Pa čak i u šetnju, a opravdanje bi mi bio Lilly ili DM. Kada sam na putu jednom rekla, bože volela bih da imam jednu drugaricu blizu mene, sa kojom bih mogla da šetam i iskoristim dobro vreme, ubrzo zaboravši na tu misao, eto nje. Nepunih mesec dana je prošlo, u centru grada na jednom dešavanju upoznala sam baš takvu osobu sa kojom sam podelila toliko sličnosti, u povratku do istog naselja. I danas sa zahvalnošću mogu da kažem, hvala divnoj Maji sa kojom uspostavljam odličan razgovor kroz koji dobijam mir, a ugledavši je osećam radost. Krug odličnih ljudi koje upoznajem se svake godine povećava i jako sam srećna zbog toga, jer su to sve osobe sa kojima provodim kvalitetno vreme u sprovođenju novih ideja, učenja i spoznaja. Kafići, klubovi, kafane su se pokazale kao jedna etapa koju sam u životu prevazišla. Danas u iste odlazim zbog nekog većeg povoda, a poziv bez opravdanja, uvek uz zahvalnost mogu da odbijem. 



BUDUĆNOST LEŽI U PRIRODI. Već više od dve godine, spominjem kako bih volela da imam kuću van Beograda. Negde u prirodi, ograđena drvećem, žbunjem, livadama, gde mi je prvi komšija tek na par metara, a naselje sadržano od par porodica. I danas kada me neko pita, da li kao budući stomatolog planiram da odem u inostranstvo, moj odgovor je ne. Padalo mi je na pamet i želela sam kada sam počela studije, danas ne bih ni za šta na svetu menjala svoju zemlju. Volela bih da radim van Beograda, u nekom gradu u Srbiji, koji u blizini ima neku banju, centar za lečenje, divnu prirodu, mogućnost za planinarenje, blizu manastire, da otputujem kolima za vikend u još neki grad, upoznam se sa svojom zemljom, a potom odem da istražujem druge. Želim da vidim njena prirodna bogatsva, vođena pravom istorijom koja je skrivana, želim da više naučim o tome i približim joj se. Uvek kažem, ako Bog ima bolji plan od mene neka se njegov ostvari, za sada bih volela da svoju budućnost gradim u jednoj kući, van zagušljivosti, smoga i prljavštine, sa desne strane gajim svoju baštu, pravim svoju hranu, koristim prirodne izvore, budem slobodan čovek i nikoga ne ugrožavam. A, svako od vas u takvoj atmosferi, biće dobro došao. 

U ovoj godini neki od ciljeva su mi da se okrenem i istražujem još više o kozmetici i pravilnom negovanju. U prošloj sam takvu lekciju samo malo zagrebala, a u ovoj želim da naučim mnogo više, kako bih na sebi primenila i sa vama to podelila. Želja mi je da isprobavam i koristim više "zdrave kozmetike", upoznam se sa našim proizvođačima, vama prikažem neke povoljnosti koje možemo da nađemo u ovom gradu, pa i zemlji. Vođena instiktom i osluškivajući svoje telo, želim da svoj dinar uložim kvalitetno. Pružim sebi nešto i skuplje, kupim samo stavke sa papira, ne idem u širinu, ne trošim na bespotrebno. Naučila sam se da se kontrolišem i odolim akcijama, rasprodaji. Kupujem samo šta trenutno fali i svodim svoju negu uz proverene proizvodjđače i na minimum. 
Za ovaj post, ideju su mi dale moji bliži prijatelji i još jedna divna osoba, koju sam upoznala preko interneta pri kraju godine. Ona je Milica sa kanala "Havijera", koja je od skora postala pratilac ovog bloga. Listajući blog, dala mi je savet da napišem jedan post kroz koji ljudi mogu da me upoznaju. Ovim putem joj se zahvaljujem, kao i dragoj Maji koja me je takođe motivisala da se isprobam i u ovakvim temama. 

Ako ste sada tu i čitate ovo, zahvaljujem vam se jer ste zaista odani i verni čitaoci! Drago mi je što vas ovakav pogled na svet zanima.
Ovaj post sam i za svoju dušu napisala, kao rezime mojih misli u protekloj godini. Verujem da je tu imalo još nešto da se kaže, ali neka ostane za neke druge momente ili za mene. 

Do tada veliki pozdrav, čitamo se uskoro. 

Cele godine istražujem neke nove kozmetičke proizvode, testiram ih i pravim neke svoje zaključke o njima, koji su nadam se pomogli i vama. Tako da sada, na kraju godine, pokušavam da sumiram te svoje utiske u jednom postu i vama predložim šta da kupite za narednu godinu.


Ulja su ove godine, zauzela posebno mesto u mojoj večernjoj rutini. S obzirom da imam mešovitu/osetljivu kožu, Alverde ulje nanosila sam samo uveče, u maloj količini, dovoljnoj da mogu da iskoristim i za masažu lica, a i da se brzo upije. Sadrži mešavinu raznih ulja, jedno od njih je i jojobino ulje, koje ima vrlo sličan sastav sebumu, zbog čega je odlično u službi hidracije kože. Sadrži 15 ml, trenutno se nalazi na akciji u DM-u po ceni oko 300 dinara, a od Nove godine vas čeka i detaljna recenzija o ovom proizvodu. 

Lorealovo ulje, koje od sada možemo naći u dva oblika, koristila sam isključivo za vrat, dekolte i ruke. Veoma se lep razmazuje, fino miriše, lepo upija, pruža efekat suvog ulja na koži i pruža odličnu hidraciu u tom predelu. Nalazi se na akciji u DM-u, po sniženoj ceni od oko 600 dinara. 

First Aid Beauty je moj omiljeni brend za lice ove godine, obožavala sam njihovu Ultra Repair kremu ( recenzija na blogu ovde), koja je jako pogodna za ove hladne dane u cilju obezbeđivanja odlične hidracije, bez osećaja težine i koja se brzo upija. Paket sa ovom kremom čekam sa Look Fantastica sajta, a do tada sam koristila ovu kremu sa pumpicom koja je za dnevnu upotrebu, za osetljivu kožu, bez ulja i nekomedogena. O njoj više, u Novoj godini u posebnoj recenziji.

Caudalie Beauty Elixir koristim možda dve godine, uslikala sam ga za posebnu recenziju. Za kožu koja je iscrpljena od promene klime, putovanja, sa flekicama od bubuljica, kao priprema za šminku i osvežavanje kože, ovaj elixir nalazi posebno mesto u mojoj rutini. Iskrena da budem, u početku nisam videla značajnu promenu i delovanje, ali vremenom ga je moja koža zavolela zbog čega je i odavala takav utisak na koži. Ukoliko ne želite da potrošite oko 1.300 din. za manju verziju ovog proizvoda, možete se okrenuti i hidrolatima lavande, ruzmarina, hamamelisa, kamilice, čajevca ili ružinoj vodici ( gledajte da bude 100% čist), koji odlično služe kao tonik nakon čišćenja kože, pre nanošenja kreme, a posebno ulja. Na slici vidite ružinu vodicu, poručenu sa sajta iHerb. Na našem tržištu možete naći od Hedere Vite ružinu vodicu, koja sadrži 100 ml i odlična je za dehidriranu kožu, sklonu ekcemima, dermatitisima u svim vremenskim dobima.

O Konjac sunđeru sam pisala na blogu, posebnu recenziju možete pročitati ovde.

Alverde balzam za usne od nevena mi je divno iznenađenje, jer sam u ovim jesenjim i zimskim danima, predveče najčešće koristila Flogocid, a u toku dana Vazelin. To mi se pokazalo za moje prilično suve usne, dobitnom kombinacijom. Kada sam van kuće, zbog higijenskih razloga mi je najlakše i najpraktičnije da koristim labela u ovakvom obliku, a Alverde balzam se i zbog učinka pokazao veoma dobrim. Nemate nagon da zbog mirisa koji je ovde jako blag, ližete usne i pod dejstvom hladnog vetra napravite svojim usnama još veći problem. Najbolji učinak za usne imaju vazelin, maslinovo, ricinusovo i nevenovo ulje. Ovaj balzam košta 155 din. i može se naći u DM, količina je 4,8 gr.

I na kraju ove godine, odlučila sam da poklonim svojim dragim čitaocima dva prigodna poklona. Moja želja je bila da pokloni budu korisni, lepi i što je najvažnije od srca.

Moja koža je jako lepo reagovala na ovu micelarnu, naročito jako osetljive oči, zbog čega je za sada ubrajam u meni omiljene. Želim da probam još Mixinu, a ovoj micelarnoj ću se sigurno ponovo vratiti.

Do sledećeg posta, srdačan pozdrav i hvala na čitanju! 

Šta je dubinsko pranje kose? Dubinsko pranje kose je tretman za koji se koriste posebni šamponi, sa ciljem da se kosa i koža glave detaljno očiste od svih naslaga koje su nastale prethodnim tretiranjem kose drugim običnim šamponima, regeneratorima, kremama, farbama za kosu, gelovima, lakovima... Ovaj tretman se spovodi jedanput mesečno ili češće, a što zavisi od količine masnoće na kosi i koži glave: što je koža masnija može češće da se koristi, ali postoji opasnost da kosa postane i previše suva. Tako zaključujem da kod svakog individaulno zavisi koliko će često koristiti ovaj šampon. Uloga ovog tretmana je da se ukloni sva prljavština i naslage na kosi i koži glave koje nastaju zbog boravka u zagađenoj gradskoj sredini, u vodi sa bazena, teških metala koji se nalaze u običnoj vodi, kamenca i hlora. Primena dubinskog pranja kose je dosta široka. Pre farbanja kose, dva ili tri dana opere se kosa ovim šamponom i time postižemo otvaranje kutikule dlake da bi farba lakše ušla u dlaku i da bi se dobio bolji efekat farbanja. To se naročito odnosi ukoliko se kosa farba u svetlije tonove. Na isti ovaj način se priprema kosa i pre primene keratinskog tretmana za dlaku. Pranjem kose možemo da postignemo efekat većeg volumena kose, i to se naročito odnosi na jako masnu kosu. Regenerator se može staviti posle pranja i sušenje samo na krajeve kose, a da ona i dalje zadrži potreban volumen. Za gustu, suvu u kovrdžavu kosu preporučuje se tretman u tri koraka, pranje kose, stavljanje maske za hidrataciju i regenerator za zatvaranje kutikulu dlake. Dakle da zaključimo, šampon za dubinsko pranje kose isključivo temeljno čisti kožu glave i kosu. On je ne hrani, ali je potpuno priprema za tretman koji ćemo kasniji primeniti, proteinsku masku, ampule, hranljive kreme za oblikovanje kose...



Hedera Vita je napravila jedan takav šampon, u okviru svoje kolekcije šampona sa zeolitom i aktivnim ugljem. Hedera je domaći proizvođač kozmetike iz Loznice, koji po kvalitetu proizvoda ne zaostaje ni malo za stranim renomiranim proizvođačima tog tipa. 
Moj problem je bio seboroični ekcematozni dermatitis, koji se manifestovao preteranom suvom peruti i crvenim pločama koje su se nalazile na čeonom delu, na granici sa kosmatim delom kože glave. Primetila sam da pri pranju kose sa bilo kojim drugim šamponima sa sulfatima ili bez sulfata u sebi, dolazi do pogoršanja ili kratkotranih poboljšanja nakon čega stanje bude još gore. Hederu sam prvi put kupila u oktobru mesecu i od tada sam je koristila dva puta nedeljno. Posle jedan do dva dana od prvog pranja, promene su se ublažile, svrab se smanjio, nije više bilo ni tolikog peckanja. Sve u svemu videla sam da šampon da jako dobro deluje i ja sam nastavila da ga primenjujem dalje. 



Moja kosa je jako gusta, a dlaka tanka i kovrdžava, pa je u prva dva pranja bilo dosta teško da doprem do kože glave i da tamo nanesem šampon. Međutim vremenom sam se izveštila, a i očigledno je da su se skinule te naslage sa kože i kose, pa je proces pranja postao mnogo jednostavniji. Kosu prvo dobro namokrim, šampon utrljam na dlanove mokre, utrljavam ga jagodicama na koren kose i kožu glave. Ostavim da deluje oko pola minuta i onda ga isperem mlakom vodom u potpunosti. To ponoviti još jednom. Ovakav tretman sam koristila bez primene maski za kosu ili bilo kakvih proizvoda za oblikovanje kose jedno dve nedelje, dok se te promene na koži u potpunosti nisu povukle. 


Sastav šampona je takav da nikako ne iritira kožu glave: blagog je mirisa, dobro peni, nije ljut u kontaktu sa očima. Dobro se ispira i oseća se da je posle pranja, koža i kosa su jako čisti. Kosu prirodno sušim bez feniranja, ona je lepršava, sa volumenom, nije previše mekana. Na kosi sam ranije izvlačila pramenove, pa su sada oni za nijansu svetliji. 
Ovom šamponu ću dati veliki plus u odnosu na sve druge posebne šampone koje sam koristila za svoj problem. 
Šampon je u originalnom pakovanju od 200 ml, na vrhu ima dozer i šampon pre upotrebe je potrebno promućkati. Cena ovoga šampona u DM-u je oko 600 din. ( jedino taj proizvod od šampona Hedera Vita se prodaje u DM-u), a ako se naruči direktno iz Hedere pouzećem je 500 din. Ostala mesta gde možete naći proizvode Hedera Vite, možete naći na njihovom sajtu. Za ovu cenu, kvalitet je više nego odličan. 
Sledeće nedelje ću početi da koristim njihov poseban šampon samo protiv peruti, pa ćemo videti rezultate. 




Bela glina ( kaolin) je poznata po svojstvima apsorpcije nečistoća i prekomernog sebuma, može se primenjivati kako za kožu lica, tako i za kožu glave i kosu. To je prirodno sredstvo za detoksikaciju, koje se nakon nanošenja na kožu lica ispira vodom i koža iza toga ostaje čista, blistava, mekana, bez zatezanja i bez perutanja. Sapun ne peni, već se vlažnim rukama sapun nanese između dlanova, pa na lice. U njemu su sitne granule koje daju efekat pilinga, i zato ne treba biti previše grub prema koži lica pri nanošenju sapuna jer može doći do oštećenja i neželjenih sitnih bubuljica. Takođe sapun ne treba potapati u vodu jer se lako rastvara. 

Koristim sapun od oktobra za pranje lica redovno uveče, nakon skidanja šminke mlekom. Šminka se mora potpuno skinuti, jer sapun ne skida dovoljno tečni puder (Revlon ColorStay). Sapunom operem kožu vrata i dekolte, isperem mlakom vodom, a zatim hladnom isprskam da zatvorim pore. Kožu osušim peškirom tapkajući i poprksam njihovom lavandinom vodicom, a može i ružinom vodicom drugog proizvođača. Posle toga nanesem odgovarajuće ulje i kremu. 



Posle nekoliko pranja primetila sam da mi je koža mnogo bolja, ujednačenog tena, bez sitnih beličastih milija (bubuljica) na obrazima. Ne stvaraju se ni veće akne niti mitiseri, koža nije zategnuta, perutava, mekana je, sa mnogo boljom cirkulacijom, pa su i ožiljci manje uočljivi, ako ih imate. 
Za kožu glave bih ipak preporučila belu glinu u prahu, jer je lakša da se nanese i rasporedi po temenu glave. Tu na koži glave deluje nekoliko sati pa se ispere uobičajnim šamponom koji koristite. Taj postupak se može ponavljati do dva puta nedeljno. 
Na kraju mogu da kažem da ovaj sapun mogu svi da koriste bez obzira na tip kože lica, pakovanje je jako simpatično i rustično i veoma prigodno da se nekome da kao poklon za Novu Godinu.
Može se samo kupiti u Lilly-ju po ceni od 130 din. a sapun istog proizvođača koji je samo od bele gline je oko 200 din.
Ovo pakovanje ume može da traje do mesec, mesec i po dana ako se koristi samo za lice.



Do narednog posta, veliki pozdrav!