Stiglo nam je najzad to dugo očekivano leto, a sa njim i tropske temperature za kojima smo vapili zimus na -10, bar ja. A kada dođe, kao što to obično biva,  pre početka svake letnje sezone, razni magazini i novinski članci nas bombarduju informacijama o nezi kože, kose, a kozmetičke kuće plasiraju nove zaštitne kreme sa različitim faktorima i dodacima. I onda kada dođe vreme za kupovinu kreme, a vi ne znate za koju pre da se odlučite, toliko različitih krema je izloženo na polici, počev od različitih cena i faktora... Pa se na kraju obično odlučimo za onu sa pristupačnom cenom i najvećim zaštitnim faktorom, za početak. Po nekom nedavnom istraživanju, prosečna srpska porodica kada ide na more da oko 100e samo na zaštitne kreme koje će ih služiti nekih desetak dana. Ali koliko zapravo znamo o sunčanju, značenju SPF-a, kao i da li je skuplja krema jednako dobra i još mnogo pitanja na tu temu, obrađujemo u današnjem postu. Ova tema, zahtevala je dosta proučavanja i sakupljanja informacija, tako da se udobno smestite i pripremite na jedan duži post, koji se sastoji od dva dela. Danas vam predstavljam prvi deo.

Pročitajte konkretne smernice koje će vam olakšati izbor! Zato počnimo!



Šta znači SPF?
Sun protection factor (ili SPF) je mera koja označava koliko dugo možete ostati na suncu bez opasnosti od opekotina u odnosu na okolnosti bez zaštite. Šta to znači? Npr. faktor 30 će vam teoretski omogućiti da 300 minuta ostanete na suncu bez opasnosti da izgorite.


 Koji bi SPF trebalo da se koristi?
 Stručnjaci na ovo kažu da ne trebate ni da pomislite na kremu sa zaštitom ispod 20, a preporučuje se od 30 do 50. Ako koristite manji faktor od 20 i ne namažete neki deo kože, ona će izgoreti. Ako koristite faktor 30, čak i ako ne naneste kremu kako bi trebalo, što većina ljudi radi, prilično dobro će te biti zaštićeni dva, tri sata. Ključno je ipak da poznajete svoju kožu. Ako vrlo teško dobijate tamniji ten, klonite se sunca.
Kreme bi trebalo da se nanose svakih sat vremena, jer kada smo u vodi one nas štite, ali posle izlaska iz vode i brisanja trebalo bi opet naneti, kao i prilikom šetnje po gradu, nikako je ne treba preskočiti. Zaštitni faktor "vodootpornih" krema za sunčanje se odraža 40 minuta posle kupanja, a kod onih "vrlo vodootpornih" zaštita traje 80 minuta. To što je krema vodootporna samo znači da je potrebno mnogo vode da bi se isprala.

Kada se krema jednom otvori, njen rok trajanja je devet do 12 meseci. Ako je dobro ne zatvorite, pod dejstvom vazduha, njen rok trajanja biće kraći. I iz tog razloga, izbegavajte kreme od prošle godine jer je zaštitni faktor verovatno oslabio. Ali to ne znači da kremu trebate da bacite, već je iskoristite kao hidrirajuće sredstvo za mazanje kože ruku. Obavezno pogledajte rok trajanja, jer one koje sadrže UVA zaštitu ne traju dugo.

Koliko kreme treba naneti?

Ovde ne treba štedeti, koristite ih po celoj površini kože, jedan prst na lice, jedan na vrat... Potrebno je naneti i na uši, oko vrata, a usne namažite balzamom sa zaštitnim faktorom 30. Imajte na umu da će 35 ml kreme pokriti celo telo odrasle osobe, što znači da će dve osobe standardnu kremu od 200 ml potrošiti za dva dana. Prvi sloj nanesite 30 minuta pre izlaganja suncu, tako da se krema upije u gornji sloj kože. Posle plivanja, obavezno nanesite ali prvo sačekajte da se koža osuši. Obično sačekam da se koža sama osuši bez brisanja, jer kapljice na koži reflektuju svetlost. Takođe, ne postoje razlike u pakovanju za sunčanje. Muškarci se više opredeljuju za sprejeve koje sadrže alkohol, koji ne vole masne proizvode, dok žene više koriste losione i kremastije proizvode. Sprejevi su lakši za upotrebu, ali pitanje je koliko dobro raspršimo da bi dobili debeo sloj.


Preporuka: 
One koje poznajem, a i komentare koje sam čitala na raznim forumima, hvale Eucerinove kreme, koje staju u nekih 150 ml, kažu da uz cenu od 1200 dinara dobijete odličnu kremu koja štiti i lako se razmazuje. Kako i ne bi za tu cenu... Na njihovoj stranici "Eucerin Bestellen" možete poručiti i dobiti po nešto nižoj ceni, poštarina je minimalna i možete se sa njima sporazumeti na engleskom. Tu su takođe, kreme Avene i Nivea, Vichy, Sebamed, koje imaju malo jaču cenu. One kreme za koje se ja opredeljujem, su kreme proizvođača "Top ten", pored pristupačne cene, njihove kreme pružaju odličnu zaštitu, naročito meni jer sam bela, ne izazivaju alergijske reakcije niti neželjene efekte na koži, u mom slučaju, sadrži maslinovo ulje koje daje elastičnost i čvrtoću koži. Takođe, lepo miriše i vodootporna je, malo je masnija.




 UVA i UVB zraci

Sunčevo zračenje na Zemlju dolazi u obliku UVA i UVB zraka. UVB zraci  prouzrokuju opekotine, a istraživanja pokazuju da ona mogu da dovedu do nekog oblika raka kože. Što se tiče UVA zraka, šteta koju ovi zraci prouzrokuju nije lako vidljiva, jer ne prouzrokuju crvenilo na koži već prodiru duboko ispod kože i mogu da izazovu ozbiljnije probleme, maligni melanom i prerano starenje. Neki proizvođači koriste zvezdice kao simbole na ambalaži, pa kreme koje nude zaštitu od UVA zraka, imaju zvezdice od jedan do pet.
Uvek uzmite onu sa pet zvezdica!


Hemijska i fizička zaštita

 Kreme za zaštitu se razlikuju i po tome da li sadrže hemijsku ili fizičku zaštitu. Hemijska zaštita deluje tako što apsorbuje UVA zrake i oslobađa energiju kao toplinu. Neki od sastojaka za hemijsku zaštitu su oktinoskat, oksibenzon, avobenzon. Noviji aktivni sastojci su i heliopleks i merioksil SX, za koje dermatolozi tvrde da su fotostabilni i dugotrajni, pružaju odličnu zaštitu od UVA i UVB zraka.
Fizička zaštita od sunca reflektuje ili raspršuje zrake i često se koristi u proizvodima za osetljivu kožu. Za fizičku zaštitu koristi se cinkov oksid i titanijumov dioksid. Ako ste skloni ekcemima i alergijama bolje koristite kremu sa fizičkom zaštitom, jer prouzrokuju manje iritacije.


A, vitamin D?

Tamnoputi ljudi će verovatno imati manje nivoe vitamina D, jer visok nivo pigmenta melanina blokira telesne ćelije i sprečava sintezu vitamina D. Zato je savet za osobe sa maslinastim tenom da ne nanose kreme sa visokim SPF jer inače neće imati dovoljno vitamina D, koji je od vitalnog značaja za zdravlje kostiju i zuba. Ne treba dopustiti stvaranje opekotina, ali ne trebate ni biti paranoični. Njima se obično savetuje da izađu bez kreme tri puta nedeljno po 20 minuta. Ako vas sunce brzo "hvata" smanjite vreme izlaganja.


Zablude! 

Postoji zabluda da pre nego što odete na more, treba da se osunčate kako ne bi dobili opekotine, ali to nije istina! Ten koji dobijete u solarijumu ne štiti vas od opekotina, drugačiji je, jer je dobijen zbog velike količine UVA zraka, koji brzo potamnjuju kožu.
 Takođe, postoji zabluda da nas šminka štiti od zraka! Da bi ovo bilo tačno, trebate da nanosite šminku sa zaštitnim faktorom 30. Ono što možete da koristite je osveživač koji sadrži žaštitni faktor. Ako vaša šminka koju koristite ima zaštitni faktor, na to gledajte kao pomoć, a ne kao na glavnu zaštitu.

Da li je skuplje bolje? 

Skuplje kreme možda imaju lep miris i nisu tako masne, ali u smislu efikasnosti svi prizvodi su dobri. Izborom jeftinijeg proizvoda ne ugrožavate zdravlje. Oni koji imaju alergije, fleke od sunca, trebalo bi da se konsultuju sa dermatologom ili odu do dermatološkog zavoda.

Ovo je samo uvod na temu vezanu oko sunčanja, objašnjavanja nekih pojmova, značenja kao i preporuka. U drugom delu vam prikazujem kako da izlečite kožu kada dođe do opekotina, maske posle sunčanja radi hidratacije i kako da sačuvamo kosu od isušivanja, šta treba koristiti i još drugih stvari na tu temu u jednom od narednih postova...
 Do sledećeg posta uživajte, vodite računa o svojoj koži i izbegavajte izlaganje suncu od 11 do 17h!